Uvedite zdrave navike u ishranu i sprecite gojaznost i loš rad insulina

1
422

Kakva se ishrana za insulinsku rezistenciju preporučuje?

Na prvom mestu trebate povećati dnevne doze vlakana i proteina. Naime, hrana bogata vlaknima preporučuje se zbog niskog glikemijskog indeksa, zbog čega bi jelovnik trebalo da obogatite integralnim žitaricama, naročito ako vam je insulinska rezistencija dijagnostikovana.

Povrće koje ne sadrži škrob takođe je dragoceno – brokoli, kupus, karfiol, krastavac, šargarepa, plavi patlidžan, zeleno lisnato povrće, paprike, celer. Može se koristiti i slatki krompir, koji, uprkos tome stoje bogat šećerom, reguliše nivo holesterola u krvi, pa se preporučuje i dijabetičarima.

Kada je voće u pitanju, dijeta za insulinsku rezistenciju preporučuje ono bobičasto, jer pored toga što je bogato antioksidansima i ublažava upalne procese u telu, dokazano umanjuje potrebe tela za insulinom. Ali, imajte na umu da je bobice najbolje jesti sveže.

Takođe,uz dovoljno vlakana, potrebno je povećati unos proteina, što se može postići konzumiranjem živinskog mesa bez kožice, tofu sira, jaja i ribe.

HRANA BOGATA VLAKNIMA VRSTE

Jednostavno rečeno, biljna vlakna su nesvarljivi ugljeni hidrati u hrani, a obično se dele na rastvorljive i nerastvorljive. Rastvorljiva vlakna se razlažu u vodi i metabolišu ih „dobre bakterije u crevima“ (nerastvorljiva se ne razlazu u vodi). Korisniji način podele vlakana jeste da ih razvrstamo na ona koja korisne bakterije mogu koristiti i ona druga. Jednostavno, treba imati na umu da postoji više vrsta vlakana, kao i različite vrste masti. Neka od njih su zdrava, dok su druga beskorisna. Takođe, postoji mnogo preklapanja između razgradivih i nerazgradivih biljnih vlakana, a većina namirnica sadrži i jednu i drugu vrstu.

Preporučena dnevna količina za žene iznosi od 25 grama, a za muškarce 38 grama. Hrana bogata vlaknima za probavu je stoga više nego korisna jer predstavlja odličnu zaštitu. Ako niste znali, broj bakterija koje „udomljujemo“ je deset put veći od ukupnog broja ćelija u organizmu. Ovi mikroorganizmi žive na našoj koži, u ustima i nosu, ali najveći broj ih se nalazi u crevima, prvenstveno u debelom crevu. Postoji oko 500 različitih tipova bakterija koje žive u crevima, a njihov ukupan broj je ogroman.

Nastavite na sledecu stranicu, klikom ispod…

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име